Krivica ima neverovatan put da je doživimo čak i kada jedva da išta radimo.
Većina nas oseti krivicu tokom normalnog detinjstva. Krivica nam nagoveštava da smo zakoračili izvan granica naših osnovnih vrednosti. Čini nam to da preuzmemo odgovornost kada smo učinili nešto pogrešno i pomaže nam da razvijemo veći osećaj samosvesti. Osećaj krivice primorava nas da ispitamo kako naše ponašanje utiče na druge i napravimo promene kako ne bismo ponovili istu grešku.
Kako da naučimo da se nosimo sa krivicom – prihvatajući je kada je to prikladno i puštajući je kad je nepotrebna?
1. Da li je taj osećaj krivice odgovarajući i, ako jeste, koja je njegova svrha?
Krivica nam najbolje pomaže da rastemo i sazrevamo kada je naše ponašanje bilo uvredljivo ili naštetilo drugima ili nama samima. Ako se osećamo krivima zbog toga što smo uvredili drugu osobu ili smo se fokusirali na svoju karijeru tokom 80-časovne radne nedelje u odnosu sa porodicom, to je znak upozorenja sa svrhom: promenite svoje ponašanje ili ćete odgurnuti prijatelje ili porodicu. Tada još uvek možemo da odlučimo da ignorišemo svoju krivicu, ali onda to činimo na sopstveni rizik. Ovo je poznato kao „zdrava“ ili „odgovarajuća“ krivica, ili kajanje za određene postupke i ponašanje, jer ima svrhu da pomogne u preusmeravanju našeg moralnog načela i shodno tome pravilne reakcije.
Problem nastaje kada ne preispitujemo svoje ponašanje ili ne radimo na promeni ponašanja. Na primer, mnoge majke mogu da osećaju krivicu zbog povratka na posao, bojeći se da bi to moglo naneti štetu normalnom razvoju njihovog deteta. Međutim, to u većini situacija jednostavno nije slučaj i većina dece ima normalan, zdrav razvoj, čak i kada oba roditelja rade. Ne postoji ništa zbog čega bismo se osećali krivima, ali i dalje to činimo. Ovo je poznato kao „nezdrava“ ili „neprikladna“ krivica, jer nema nikakvu racionalnu svrhu.
Ako se osećate krivim zbog toga što ste pojeli celu čokoladu, to je način na koji vam mozak šalje poruku o ponašanju koje verovatno već prepoznajete da je malo ekstremno. Takvo ponašanje može biti autodestruktivno i na kraju štetno za vaše zdravlje i dobrobit. Dakle, racionalna svrha ove krivice je jednostavno da vas ubedi da promenite ovo ponašanje, ako je to nešto čemu već težite i vodite računa o zdravlju.
2. Napravi promenu umesto što se utapaš u osećaj krivice.
Ako je vaša krivica za određenu i racionalnu svrhu – na primer, to je zdrava krivica – preduzmite mere da biste rešili problematično ponašanje. Iako su mnogi od nas proždrljivi za samokažnjavanjem i samokritikom, stalna krivica nas opterećuje i onemogućava da napredujemo u životu. Dovoljno je izviniti se nekome koga smo uvredili, slagali, i iskreno prići, sagledati iz realne perspective na svoje greške u toj situaciiji. Naravno da jeste izazov prvo primetiti svoju grešku a onda i priznati i prihvatiti, ali je to najbolji način da rastemo.
Zdrava krivica nam govori da je važno da učinimo nešto drugačije kako bismo popravili odnose koji su nam važni (ili sopstveno samopoštovanje). S druge strane, svrha nezdrave krivice je samo da se osećamo loše.
Iako ponekad već znamo za lekciju koju nas je krivica pokušala naučiti, vraćaće se iznova i iznova dok zapravo ne naučimo lekciju u potpunosti i budemo sposobni da je prihvatimo i menjamo u zdravo osećanje. Što pre „naučimo lekciju“ – npr. popravimo se, poradimo na tome da se ubuduće ne ponašamo isto povredljivo, itd. – to će krivica pre nestati.
3. Prihvatite da ste uradili nešto pogrešno, ali onda idite dalje.
Ako ste uradili nešto loše ili uvredili nekoga, najpre prihvatite da ne možete da promenite prošlost. Ali svoje ponašanje možete ispraviti ako i kada je to prikladno. Učinite to, izvinite se ili blagovremeno nadoknadite neprimereno ponašanje, ali onda ga pustite. Što se više usredsredimo na uverenje da treba da učinimo nešto više, to će nas i dalje više uznemiravati i ometati naše odnose sa drugima.
Krivica je obično vrlo situaciona. To znači da dođemo u situaciju, učinimo nešto neprimereno ili uvredljivo, a onda se neko vreme osećamo loše. Ili ponašanje nije bilo tako loše ili vreme prolazi, a mi se osećamo manje krivima. Ako prepoznamo problematično ponašanje i preduzmemo mere, bolje pre nego kasnije, osećaćemo se bolje u vezi sa stvarima (a osećaće se i druga osoba) i krivica će biti ublažena. Međutim, opsednutost time i ne preduzimanje bilo kakvog kompenzacionog ponašanja (poput izvinjenja ili promene negativnog ponašanja) održava loša osećanja. Prihvatite i priznajte neprikladno ponašanje, popravite se, a zatim idite dalje.
4. Učite na greškama.
Svrha krivice nije da se osećamo loše samo zbog nje. Legitimna krivica pokušava da nam privuče pažnju kako bismo iz iskustva nešto naučili. Ako učimo iz svog ponašanja, u budućnosti će nam biti manje verovatno da ćemo to ponoviti. Ako sam slučajno rekao nešto uvredljivo drugoj osobi, moja krivica mi govori da treba (a) da se izvinim toj osobi i (b) da malo više razmislim pre nego što nešto kažem: “Ispeci pa reci”.
Ako vam se javi osećaj krivice iako niste lično napravili grešku u ponašanju, to je nezdrava krivica i važno je to osvestiti u razgovoru sa svojim psihoterapeutom. Da nauči kako da promeni ponašanje, osećanje i misli koje ga uvode u nezdravu krivicu. Da razume zašto jednostavno u situacijama gde većina ljudi ne bi osećala krivim, oni osećaju krivicu. Na primer: “Osećao sam se krivim što sam proveo neko vreme igrajući igricu tokom redovnog radnog vremena. Ali, pošto radim za sebe, zapravo ja nemam „redovno radno vreme“. Jednostavno mi je teško da promenim takav način razmišljanja jer sam dugo radio za druge”.
5. Imajte uvid da niko nije savršen.
Čak ni naši prijatelji ili članovi porodice koji kao da vode savršen život, nije baš tako. Težnja ka savršenstvu u bilo kom delu našeg života recept je za neuspeh, jer se to nikada ne može postići.
Svi mi grešimo i mnogi od nas u svom životu krenu stazom zbog koje se kasnije možemo osećati krivima, kada konačno shvatimo svoju grešku. Ključ je, međutim, shvatiti grešku i prihvatiti da ste samo čovek. Ne bavite se danima, nedeljama ili mesecima samooptuživanjem- rušeći svoje samopoštovanje jer ste trebali znati, trebali postupati drugačije ili biste trebali biti idealna osoba. Nisi, a nisam ni ja. To je samo život!
Krivica je jedna od onih emocija za koje osećamo da nam govore nešto važno. Imajte na umu da nije svaka emocija, a sigurno ni svako osećanje krivice, racionalna koja ima svoju svrhu. Usredsredite se na krivicu koja nanosi štetu voljenima ili prijateljima. I ne zaboravite da budete skeptični sledeći put kada se osećate krivim – pokušava li vas naučiti nečemu racionalnom i korisnom u vašem ponašanju ili je to samo emotivni, iracionalni odgovor na situaciju? Odgovor na to pitanje biće vaš prvi korak da vam pomogne da se bolje nosite sa krivicom u budućnosti.
Izvor: psychcentral.com, John M. Grohol, Psy.D.
Prevela i adaptirala dr Zlatica Kecić lekar i edukant završnog nivoa RE&KBT psihoterapije
