Svi želimo da živimo srećno, ali zašto je to ponekad teško? Odgovor jedne psihološke teorije je da ljudi nisu skrojeni da budu srećni, nego da opstanu.
Koja je onda uloga emocija u tome?
Emocije nas pokreću na akciju, motivišu nas da želimo nešto da preduzmemo.
Hajde da uradimo jedan kratak misaoni eksperiment. Zamislite da se probudite jednog dana i da ne nemate nijednu emociju. Kako biste odlučili šta da uradite tog dana? Kako biste znali šta je važno, a šta nije važno? Šta ako biste uspeli da ustanete iz kreveta i dok biste prelazili ulicu da li biste marili da požurite ako bi vam se auto približavao? Zašto mariti zbog bilo čega?
Emocije su vodilje u donošenju odluka što radimo iz minuta u minut. Većina stvari koje činimo su pokrenute željom da što duže zadržimo prijatne emocije i da izbegnemo neprijatne emocije.
Različite emocije nas pokreću na različite akcije
Ne moramo uvek da učinimo ono što nam emocije nalažu, ali svi imamo u iskustvu da nas emocije nagone da nešto učinimo (npr. da uzmemo poslednje parče kolača).
Emocije nas mogu navoditi na najrazličitija ponašanja:
Osećanje sreće nas pokreće da se pridružimo drugima, da učestvujemo, delimo
Osećanje straha nas nagoni da pobegnemo, izbegnemo opasnost
Osećanje tuge dovodi do povlačenja, ruminiranja, izležavanja
Osećanje kajanja i žaljenja nas pokreće da popravimo učinjenu grešku
Stid, sramota i poniženje nas nagone da se krijemo
Saosećanje, empatija nas pokreću da pružimo utehu
Zbunjenost nas ili navodi da ispitamo stvari, ili nas parališe
Beznadežnost dovodi do odustajanja
Ravnodušnost čini da ignorišemo
Naklonost i ljubav nas motivišu da nekog volimo, da mu se približimo
Emocije su se tokom evolucije razvijale u svrhu prepoznavanja stvari kojima je korisno približiti se, a koje treba izbeći. Na primer, za opstanak neke životinje je korisno da se približi ukusnoj hrani, a da izbegne otrovnu hranu. Kod čoveka su ova dva sistema takođe razvijena i doprinose njegovom opstanku, međutim ako se sistemi poremte nastaju psihopatološki problemi.
~ Ukoliko sistem približavanja dospe van kontrole mogu nastati problemi zavisnosti tj. adikcije (prejedanje, zavisnost od supstanci, kompulzivna kupovina, zavisnost od seksa), bipolarni poremećaj (kada se donosi mnogo pogrešnih odluka usled uverenja osobe da je sve što joj padne na pamet dobra ideja).
~ Ukoliko sistem izbegavanja dospe van kontrole mogu nastati problemi u vezi sa anksioznošću (panični poremećaj, agorafobija, specifične fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj) i depresija.
Kada su emocije problem?
~ Kada jaka osećanja traju predugo
~ Kada ometaju svakodnevno funkcionisanje
~ Kada reagujemo kako većina ljudi ne bi reagovala u istoj situaciji
~ Kada strahujemo od sopstvenih telesnih senzacija
Loša regulacija emocija podrazumeva
~ Kada ljudi cirkulišu između izuzetno pozitivnih emocija, stanja povišene pobuđenosti, euforije i stanja depresije. Ovo je primer bipolarnog poremećaja
~ Kada ljudi brzo smenjuju stanje otupljenosti i odvojenosti sa stanjem uzrujanosti. Ovo je tipičan problem emocionalne regulacije
~ Kada ljudi razviju nezdrava stanja kao rezultat pokušaja regulisanja emocija (poremećaji ishrane, samopovređivanje, zavisnost od supstanci…)
Psihološki pristup emocijama
KBT ili Kognitivno bihejvioralna terapija, utemeljena na psihološkoj nauci i koju praktikuje hiljade terapeuta širom sveta, posmatra emocije kao rezultat mišljenja i ponašanja. To podrazumeva da ako želimo da promenimo svoje nezdrave emocionalne reakcije najpre treba da menjamo način razmišljanja i ponašanja. KBT nudi raznovrsne tehnike za promenu načina mišljenja i reagovanja.
ACT ili Terapija prihvatanjem i posvećenošću, jedan od ogranaka u KBT terapijama ima sasvim nov i drugačiji pogled na emocije. ACT naglašava da je najvažnije da živimo u skladu sa sopstvenim vrednostima, tj. da živimo život kakav želimo, koji za nas ima smisla. Tako ACT smatra da se problemi javljaju kada naši pokušaji kontrole emocija stoje na putu življenja u skladu sa vrednostima i nudi tehnike u kojima nam olakšava vođenje života koji za nas ima smisao u kontekstu prihvatanja neprijatnih emocija kada na njih ne gledamo kao na prepreke, jer su neizbežne. U ovoj terapiji se često koriste metafore da bi se naglasilo da je svako odgovoran za način na koji živi: Svako vozi svoj autobus.
Upravljanje emocijama
Ukoliko želite da upravljate emocijama razmislite na koji način one utiču na vaš život.
To ćete uspeti ako sebi postavite sledeća pitanja:
~ Koju emociju osećam prečesto? Koju preretko?
~ Šta me emocije koje imam navode da učinim?
~ U kom delu tela najjače osećam svoje emocije?
~ Šta je meni važno? Koje su moje vrednosti?
~ Ako bih živeo/la život onako kako zaista želim, šta bih više radio/la?
U psihoterapjskom procesu pomažemo osobi da osvesti svoje emocije i pomažemo joj da promeni svoje nezdrave navike i reakcije. Poznavanje sopstvenog načina reagovanja i povezivanje tih reakcija sa događajima u okolini ili sa unutrašnjim doživljajima i mislima nalazimo najčešće i najvažnije okidače emocionalnih reakcija. To je važan korak u terapiji od kog kreće promena.
Izvor: psychologytools.com
Prevela i prilagodila: Jovana Lazarević, master psiholog i edukant na završnom nivou RE&KBT psihoterapije
