Prokrastinacija je veoma česta među studentima i mladim ljudima. Mnogi se svakodnevno bore sa rokovima, sa osećajem da ih čeka propast kako se datum ispita/zadatka/projekta pribliižava.
Prokrastinacija ima mnogo uzroka. Istraživanja su pokazala da ljudi koji odugovlače često imaju iracionalna uverenja kojima podržavaju prokrastinaciju, na primer:
Često precenjuju količinu vremena koja im je neophodna da iznesu ili kompletiraju zadatak . Često veruju da će kasnije biti više motivisani da urade zadatak nego sada, ili veruju da moraju biti u posebnom raspoloženju da bi uspešno uradili zadatak .
Srž prokrastinacije često leži u :
PERFEKCIONIZMU
Većina ljudi odugovlači stvari jer stremi perfekcionizmu. Perfekcionizam je definisan kao strah od neuspeha ili mogućnosti da se pogreši, zatim kao strah od razočarenja ili neodobravanja od strane druge osobe, često je razmišljanje ” ili sve ili ništa ” i verovanje da drugim ljudima uspeh dolazi veoma lako.
Perfekcionisti uglavnom postave teško ostvarive ciljeve, imaju pritisak da moraju biti perfektni što često dovodi do neuspeha jer je cilj u startu bio nedostižan. Zbog toga često okrivljuju sebe, zameraju sebi , što dovodi do padanja samopouzdanja i može voditi anksioznosti i depresiji.
STRAHU
Strah je veliki motivator ali može biti i velika prepreka ostvarenjima. Ljudi koji odugovlače zbog straha najčešće koriste izbegavanje i imaju veliku želju da odlažu rad na zadatatku do trenutka kad više nema smisla da se bave time. Što se više zadataka nagomilava ljudi postaju depresivni i mire se sa neuspehom. Posledično misle da su neuspešni u svemu i nesposobni da bilo šta urade kako treba, sve zbog straha od neuspeha ili da neće uraditi zadatak kako treba.
LOŠOJ ORGANIZACIJI
Ovo je načešći razlog prokrastinacije , posebno među studentima, ali nas ne uče u školi veštinama dobre organizacije. Najveći problem je neadekvatna prioritizacija zadataka. Ljudi koji odugovlače najčeše izaberu da prvo urade lakše zadatke nezavisno od toga da li su hitni ili prioritetni. Međetim teži ili hitniji zadaci se nagomilavaju, onda se neke dnevne obaveze preskoče da bi se hitno resilo i ubrzo postaje jasno da nema nikakvog rasporeda i da vlada haos. Ljudi često uzimaju i rešavaju nove zadatke ili probleme koji iskaču umesto da se posvete onome što je bitno i hitno.
Ljudi koji odugovlače često misle kako imaju bolju memoriju nego inače i da mogu da drže u glavi sve bitne informacije i datume, ali zapravo u današnjem multitasking užurbanom svetu lako je nešto zaboraviti ali oni nikad neće priznati da su nešto zaboravili vrteći se u svojim prokrastinatorskim krugovima odugovlačenja nagomilanih zadataka.
EVO NEKOLIKO KORISNIH SAVETA ZA PREVAZILAŽENJE ODUGOVLAČENJA
Važno je da se postave realistični i dostižni ciljevi. Prkrastinacija se razvijala dugo i naravno ne može preko noći da se reši.
Neophodno je da napravite adekvatnu procenu koliko vremena je neophodno da izvršite neki zadatak (npr. spremite ispit, prezentaciju).
Shvatite da ako niste sada, nećete ni kasnije biti motivisaniji da prionete na posao, ali mogućnost da nešto dobro uradite ne zavisi od vašeg raspoloženja već od napora koji ulažete. Motivacija se nekad pojavi kasnije u toku samog rada.
Razmislite o svojim izgovorima, da li je stvarno sve beznadežno ili prekasno da počnete, da li zaista niste dovoljno pametni da to uradite ili da li ćete zaista imati kada da to uradite kasnije, možda ipak nećete dobro raditi pod pritiskom…
Napravite spisak stvari koje odlažete i razmislite o tome koji su razlozi odlaganja.
Pokušajte da poboljšate svoju organizaciju, za početak zapišitie sve svoje obaveze u kalendaru, svesci, notesu ili aplikaciji(Podsetnik) na telefonu.
Prilikom planiranja sledećeg bitnog ili velikog zadatka setite se iz kojih se delova ili koraka se sačinjavao prethodni slični koji ste uradili. Obavezno je da zadatak podelite u manje korake koji su takođe vremenski određeni . Upišite u kalendar praznike, druge društvene aktivnosti, kao što su planirani i zakazani sastanci sa prijateljima, odlazak kod frizera ili termini sportskih aktivnosti na koje(bi trebalo da) idete redovno.
Svaki novi dan započnite sa pregledanjem rasporeda obaveza za taj dan, analizirajte kako je prosao prethodni dan i šta vas još čeka u toj nedelji. Možete napraviti i to-do listu koja će vam pomoći da pratite da li ste izvršili sve planirane zadatke za taj dan.
Na kraju , ono što je jako važno da ne zamerate sebi , normalno je da ćete u početku i dalje prokrastinirati u nekoj meri , ali niko nije savršen. Bitno je da shvatite šta zapravo radite sebi i nastojite da vremenom, usvajanjem ovih korisnih tehnika, prevaziđete odugovlačenje, budete efikasniji i zadovoljniji i nastavite svoj lični rast i razvoj.
Izvor : Psych Central – Learn About Procrastination / Tips to Beat Procrastination / Getting Help for Procrastination
Prevela i prilagodila : Dr Aleksandra Ignjatović , lekar i edukant na završnom nivou REKBT psihoterapije
