Kada smo anksiozni najčešće precenjujemo pretnju, osećamo strah povodom nerealne pretnje ili se plašimo mogućnosti da doživimo strah. Dakle, opasnost povodom koje se oseća strah nije neposredna, čak može biti nepoznata i nerealistična. Suprotno tome, zdrav strah je emocionalna i fizička reakcija na trenutnu i poznatnu pretnju.
Anksioznost je često praćena opsesivnom brigom i nesposobnošću koncentracije što može omesti san. Može podstaći snažan „bori se, beži ili zamrzni“ (engl. fight-flight-or-freeze) odgovor simpatičkog nervnog sistema koji nas priprema da se suočimo sa realnom pretnjom. Najveća razlika između anksioznosti i zdravog straha je u tome što je anksioznost emocionalni odgovor na nešto što se nije dogodilo, odnosno ne postoji ništa protiv čega bismo se borili niti nešto od čega bismo mogli da pobegnemo.
Zbog toga napetost raste u našem telu, ali ne postoji nešto što možemo da preduzmemo da bismo je oslobodili. Umesto toga naš um se vrti u krug, zamišljajući iznova i iznova mogućnosti i scenarije.
Fizički simptomi mogu uključiti sledeće:
- Povećanu srčanu frekvenciju
- Utrnulost ili drhtanje ruku ili stopala
- Znojenje
- Ubrzano disanje
- Suženje vidnog polja
- Mučninu i dijareju
- Suvoću usta
- Vrtoglavicu
- Nemir
- Mišićnu tenziju
Kada je prekomerna, nerealistična briga povodom dve ili tri stvari traje najmanje šest meseci i praćena je sa najmanje tri od navedenih simptoma: iritabilnost, umor, nemogućnost koncentracije, problemi sa spavanjem, ili poslednja dva simptoma navedena na gornjoj listi. U nekim slučajevima se manifestuje specifičnim fobijama ili tokom paničnih napada, kada osećamo iznenadan, neizazvan teror koji uzrokuje bol u grudima i osećaj davljenja koji se mogu pomešati sa srčanim napadom.
Tekst: Darlene Lancer LMFT (Licensed Marriage and Family Therapist)
Izvor: psychcentral.com
Prevela i prilagodila: Jovana Lazarević, psiholog i edukant na završnom nivou REKBT psihoterapije
