Zlostavljanje i trauma, uključujući veće gubitke, ubrajaju se među najčešće okidače anksioznosti. Možemo osećati anksioznost povodom lošeg finansijskog stanja ili ozbiljne medicinske dijagnoze, ali većinom anksioznost osećamo u situacijama u kojima očekujemo da ćemo se stideti.
Anksioznost koja je posledica stida utiče na našu sliku o sebi. Brinemo kako ćemo nešto reći, na koji naćin ćemo nešto obaviti i šta će drugi misliti o nama. To nas može učiniti veoma osetljivim na stvarnu ili umišljenu lošu kritiku od strane nas samih ili drugih ljudi.
Anksioznost koja je posledica stida može se manifestovati kao socijalna fobija, ili simptomima kozavisnoti poput kontrolišućeg ponašanja, udovoljavanja ljudima, perfekcionizma, straha od napuštanja, ili opsesijama drugim osobama ili zavisnošću od njih.
Anksioznost povodom našeg ponašanja na poslu, na ispitu ili javnog nastupa je strah povodom toga kako će nas drugi ljudi proceniti, tj. na koji način će suditi o nama. Dok su muškarci podložniji ovoj vrsti anksioznosti kada je u pitanju gubitak posla, žene više brinu povodom svog fizičkog izgleda i odnosa sa drugima. Muškarci naročito osećaju ovu anksioznost povodom mogućnosti neuspeha. Takođe, perfekcionizam predstavlja pokušaj da se dosegne zamišljeni ideal u pokušaju da nas drugi ljudi prihvate.
Tekst: Darlene Lancer, LMFT (Licensed Marriage and Family Therapist)
Prevela i prilagodila: Jovana Lazarević, psiholog i edukant na završnom nivou REKBT psihoterapije
